De­kan Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta u Pod­go­ri­ci ka­zao je u pra­znič­nom in­ter­vjuu za „Dan” da Cr­noj Go­ri ne­do­sta­je u sva­kom gra­du lje­ka­ra op­šte prak­se u do­mo­vi­ma zdra­vlja u je­di­ni­ca­ma za Hit­nu me­di­cin­sku po­moć, zbog če­ga su spe­ci­ja­li­sti pri­nu­đe­ni da oba­vlja­ju nji­hov po­sao. Ni­ko­lić ob­ja­šnja­va da je lo­ša or­ga­ni­za­ci­ja zdrav­stve­nog si­ste­ma uzrok za ve­li­ku po­tro­šnju i ne­za­do­volj­stvo gra­đa­na me­di­cin­skom za­šti­tom. Ni­ko­lić is­ti­če da im Uni­ver­zi­tet Cr­ne Go­re (UCG) ne opre­dje­lju­je do­volj­no ma­te­ri­jal­nih sred­sta­va za na­sta­vu, ali da se ona odr­ža­va bez pro­ble­ma. Upo­zo­ra­va da je ova­ko kon­ci­pi­ran UCG te­ško or­ga­ni­zo­va­ti i vo­di­ti, jer fa­kul­te­ti ima­ju raz­li­či­te po­tre­be i in­te­re­se.
– U or­ga­ni­zo­va­nom si­ste­mu zdrav­stve­ne za­šti­te pri­vat­ni i jav­ni sek­tor zdrav­stva su in­te­gri­sa­ni i ko­ri­snik uslu­ga tre­ba ko­ri­sti­ti oba si­ste­ma. Pri­vat­ni sek­tor je flek­si­bil­ni­ji i lak­še pra­ti po­tre­be pa­ci­je­na­ta ne­go jav­ni zdrav­stve­ni sek­tor, i tu se oni do­pu­nju­ju. Uslu­ge u pri­vat­nom sek­to­ru mo­gu bi­ti fi­nan­si­ra­ne iz Fon­da zdrav­stva, ako su one po­treb­ne osi­gu­ra­ni­ci­ma. Ni­ko u zdrav­stve­nom si­ste­mu ni­je ne­za­mjen­ljiv. Sva­ki od­la­zak iz jav­nog zdrav­stve­nog si­ste­ma od­mah se mo­že or­ga­ni­za­ci­o­no na­dok­na­di­ti, po­ne­kad i kva­li­tet­ni­je od po­sto­je­ćeg rje­še­nja. Na ovo pi­ta­nje se mo­že od­go­vo­ri­ti ša­lji­vo „ni­je na­pu­šta­nje sva­kog lje­ka­ra jav­nog zdrav­stve­nog si­ste­ma nje­go­vo sla­blje­nje, kod ne­kih na­pu­šta­nja ra­di se o su­prot­nom efek­tu. Kod nas tra­di­ci­o­nal­no po­sto­ji ni­zak ni­vo to­le­ran­ci­je i pri­hva­ta­nja tu­đeg mi­šlje­nja i is­klju­či­vost te su su­ko­bi ne­mi­nov­ni. U vi­so­kom obra­zo­va­nju ne po­sto­ji ap­so­lut­no uspje­šan mo­del i or­ga­ni­za­ci­ja stu­di­ra­nja ko­ja ga­ran­tu­je uspjeh. Mi se na­la­zi­mo u neo­p­hod­noj re­for­mi Uni­ver­zi­te­ta, gdje ne re­for­mi­še­mo sa­mo stu­dij­ske pro­gra­me ne­go i se­be. To je vje­ro­vat­no naj­te­že – sma­tra Ni­ko­lić.
On ka­že da kva­li­tet uslu­ga zdrav­stve­nog si­ste­ma dr­ža­ve ne za­vi­si od vo­lje ne­ko­li­ko po­je­din­ca gdje će ra­di­ti.
– Fi­nan­si­ra­nje zdrav­stve­nog si­ste­ma je ve­li­ki pro­blem dru­štva u tran­zi­ci­ji. Iz bu­dže­ta se iz­dva­ja za zdrav­stvo ko­li­ko se mo­že. Dru­gi iz­vo­ri fi­nan­si­ra­nja su mo­gu­ći, ali prak­tič­no te­že ostva­ri­vi i ne­si­gur­ni. Na svi­ma na­ma je da na­pra­vi­mo or­ga­ni­za­ci­ju si­ste­ma i ra­ci­o­na­li­za­ci­ju tro­ško­va ko­ja omo­gu­ća­va da se pla­ni­ra­no re­a­li­zu­je sa po­sto­je­ćim sred­stvi­ma. U dru­ga­či­joj or­ga­ni­za­ci­ji zdrav­stve­nog si­ste­ma, po mom mi­šlje­nju, po­sto­ji pro­stor. Da li je ra­ci­o­nal­no na 650.000 sta­nov­ni­ka ima­ti se­dam op­štih, tri spe­ci­jal­ne bol­ni­ce, 18 do­mo­va zdra­vlja i vi­še zdrav­stve­nih sta­ni­ca i na kra­ju lan­ca i Kli­nič­ki cen­tar, ko­ji ura­di vi­še od po­lo­vi­ne svih me­di­cin­skih uslu­ga u Cr­noj Go­ri. Ta­kav si­stem se te­ško mo­že efi­ka­sno fi­nan­si­ra­ti – na­vo­di Ni­ko­lić.
Ni­ko­lić sma­tra da je osno­va or­ga­ni­zo­va­nog zdrav­stve­nog si­ste­ma for­mi­ra­nje pa­ke­ta zdrav­stve­nih uslu­ga.
– Bez de­fi­ni­sa­nja pa­ke­ta uslu­ga, si­ste­ma fi­nan­si­ra­nja i iz­vr­ši­o­ca zdrav­stve­nih uslu­ga ne­ma efi­ka­snog pla­ni­ra­nja i vo­đe­nja zdrav­stve­nog si­ste­ma. U tim uslo­vi­ma ne­za­do­volj­stvo gra­đa­na zdrav­stve­nim si­ste­mom je oprav­da­no jer on ni­je do­volj­no efi­ka­san. Po­sto­je pla­no­vi da se in­sti­tu­ci­je, mo­žda CA­NU sa NVO, u bli­skoj bu­duć­no­sti an­ga­žu­ju na pro­jek­tu ana­li­ze i pred­lo­zi­ma ko­ji bi do­ve­li do smanjenja ne­za­do­volj­stva gra­đa­na i popravljanja efi­ka­sno­sti zdrav­stve­nog si­ste­ma – ka­že Ni­ko­lić.
On na­vo­di da svi ru­ko­vo­di­o­ci zdrav­stve­nog si­ste­ma is­ti­ču ne­do­sta­tak lje­ka­ra po bro­ju sta­nov­ni­ka u Cr­noj Go­ri.
– Ka­da se ka­že da Cr­noj Go­ri ne­do­sta­ju lje­ka­ri, ne de­fi­ni­še se ko­ji pro­fil lje­kar­skog ka­dra ni u ko­joj sre­di­ni. Glo­bal­no u Cr­noj Go­ri pre­ma nor­ma­ti­vi­ma ima do­volj­no svih lje­ka­ra sub­spe­ci­ja­li­ta i ve­ći­ne spe­ci­ja­li­sta, a ne­do­sta­ju lje­ka­ri u pri­mar­noj zdrav­ste­noj za­šti­ti. Pro­blem je što lje­ka­ri sub­spe­ci­ja­li­sti ra­de po­sao lje­ka­ra pri­mar­ne zdrav­stve­ne za­šti­te i on­da su na­rav­no pre­op­te­re­će­ni. Jed­no­stav­no ne­do­sta­je bo­lja or­ga­ni­za­ci­ja i de­fi­ni­sa­nje ko­ja se uslu­ga i ka­da oba­vlja na spe­ci­ja­li­stič­kom i sub­spe­ci­ja­li­stič­kom ni­vou – ka­že Ni­ko­lić.
Na­vo­di da će Me­di­cin­ski fa­kulk­tet sle­de­će go­di­ne pro­sla­vi­ti 20 go­di­na po­sto­ja­nja.
– Fa­kul­tet kom­plet­no ili dje­li­mič­no ras­po­la­že sa če­ti­ri am­fi­te­a­tra, vi­še uči­o­ni­ca i la­bo­ra­to­ri­ja. Pro­stor­ni ka­pa­ci­te­ti za­do­vo­lja­va­ju po­tre­be na­sta­ve. Već vi­še go­di­na una­zad na svim pro­gra­mi­ma fa­kul­tet upi­su­je oko 220 stu­de­na­ta go­di­šnje. Kon­stant­no se pra­ti i ana­li­zi­ra vri­je­me stu­di­ra­nja i broj ne­za­po­sle­nih di­plo­mi­ra­nih stu­de­na­ta na bi­rou ra­da. Ne­ma za­bri­nja­va­ju­ćeg bro­ja na­ših di­plo­mi­ra­nih stu­de­na­ta ko­ji su na evi­den­ci­ji bi­roa za za­po­šlja­va­nje. O po­tre­ba­ma i mo­guć­no­sti­ma za­po­šlja­va­nja kon­stant­no se vo­di ra­ču­na. U pro­ce­su upi­sa stu­de­na­ta sva­ke go­di­ne se ša­lje za­htjev Uni­ver­zi­te­tu i Mi­ni­star­stvu pro­svje­te, ko­ji mo­ra­ju da ima­ju po­da­tak ko­li­ko di­plo­mi­ra­nih stu­de­na­ta se na­la­zi u evi­den­ci­ji bi­roa. Po­sto­ji kon­stant­no in­te­re­so­va­nje za dok­tor­ske stu­di­je na svim pro­gra­mi­ma Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta. Me­di­cin­ski fa­kul­tet ima li­cen­cu za upis pet stu­de­na­ta na dok­tor­ske stu­di­je go­di­šnje. Ovaj broj je u ne­skla­du sa in­te­re­so­va­njem dok­to­ra­na­da i po­tre­ba­ma za ovim ka­drom. Tu dis­kre­pan­cu već na­ko­li­ko go­di­na rje­ša­va­mo za­htje­vom za na­knad­ni upis na dok­tor­ske stu­di­je ko­ji nam Upra­va UCG i Mi­ni­star­stvo pro­svje­te odo­bra­va­ju. Na­dam se da će­mo taj pro­blem traj­no ri­je­ši­ti do sle­de­će škol­ske go­di­ne to­kom re­a­kre­di­ta­ci­je Uni­ver­zi­te­ta, ko­ja je pri kra­ju – re­kao je Ni­ko­lić.D.BO­GO­JE­VIĆ


Kon­tro­li­sa­će na­sta­vu

Ni­ko­lić na­ja­vlju­je da na­mje­ra­va­ju da una­pre­đu­ju rad fa­kul­te­ta kon­tro­la­ma kva­li­te­ta na­sta­ve.
– To je cio si­stem kon­tro­le, ko­ji se za­sni­va na de­fi­ni­sa­nim is­ho­di­ma uče­nja u na­šim stu­dij­skim pro­gra­mi­ma. De­fi­ni­san je ni­vo zna­nja i vje­šti­na ko­je sva­ki naš di­plo­mi­ra­ni stu­dent tre­ba da stek­ne to­kom stu­di­ja. Si­ste­mom pro­vje­re da li su is­ho­di uče­nja po­stig­nu­ti po­sli­je di­plo­mi­ra­nja sa­gle­da­va­mo ne­do­sta­ke u na­sta­vi ko­je mo­že­mo ko­ri­go­va­ti – po­ru­ču­je Ni­ko­lić.


Osno­va­će cen­tar za is­tra­ži­va­nja

Ni­ko­lić ka­že da će Me­di­cin­ski fa­kul­tet osno­va­ti cen­tar za na­uč­no-is­tra­ži­vač­ki rad.
– Kroz na­ci­o­nal­ne i part­ner­stva u in­ter­na­ci­o­nal­nim pro­jek­ti­ma afir­mi­sa­će­mo i sti­mu­li­sa­ti mla­de is­tra­ži­va­če na po­lju bi­o­me­di­cin­skih is­tra­ži­va­nja i ti­me po­di­ći ka­pa­ci­te­te Uni­ver­zi­te­ta. Cen­tar će ima­ti svo­je ka­dro­ve ko­ji će vo­di­ti fun­da­men­tal­na is­tra­ži­va­nja. Ad­mi­ni­stra­tiv­ni sek­tor cen­tra će pra­ti­ti po­zi­ve za pro­jek­te i pra­vi­ti apli­ka­ci­je za njih – ob­ja­šnja­va Ni­ko­lić.